Sve o tetovažama

TATTOO

Danas je skoro nemoguće proći ulicom a ne sresti nekoga sa tetovažom. Tetovaža postoji u svim oblicima i veličinama, i može se nalaziti na svim mestima na telu. Takođe, i trajna šminka obrva, usana, očnih kapaka, je jedan od vidova tetovaže.

Tetovaza je dostigla ogroman razvoj u poslednjoj deceniji i njena populanost ima tendenciju porasta.

Ovde ću pokušati da vam objasnim sve o tetovaži-njen istorijat, značenje, tehnologiju mašine za tetoviranje, kako sam proces izgleda, i nešto o higijeni prilikom tetoviranja.

Poreklo

Verovali ili ne, neki naučnici tvrde da su prvi taragovi tetovaže pronađeni na telu Ledenog coveka, koje datira od 3300. godine p.n.e. Tetovaže su pronađene i na telima mumija koja potiču iz 2000. g.p.n.e.

Tetovažu su ponovo otkrili Evropljani kada su tokom svojih istraživanja došli u kontakt sa polinezijskim i američkim Indijancima. Reč TATTOO potice od tahićanske reči tattau, koja znaci obeležiti i prvi put je pomenuta u belškama istraživača Džejmsa Kuka od 1769. godine, prilikom istraživanja Južnog Pacifika.

Značenje

Tetovaža ima različito značenje u različitim kulturama. U najranijoj istoriji, dekoracija tela je najcesci motiv tetoviranja, a tako je i danas. U nekim kulturama tetovaža je služila kao nečija identifikacija koja pokazuje njegov rang i status u grupi u kojoj živi. Npr. u Rimu su tetovirani kriminalci i robovi. Tahićanske tetovaže su nosile poruke o životu onog ko ih je nosio. Tetovažama se obleležavalo i odrastanje pripadnika plemena kako bi se taj trenutak sačuvao zauvek.

Najranije metode tetoviranja

Neverovatna različitost metoda tetoviranja razvila se u različitim kulturama. U Severnoj i Južnoj Americi mnoga indijanska plemena su se tetovirala jednostavnim ubadanjem, dok su neka plemena u Kaliforniji sipala boju u ogrebotine. U Polineziji i Mikroneziji tetovaža se radila alatkom slicnom po obliku današnjim grabuljama. Maori sa Novog Zelanda, koji su poznati po svojoj tetovaži, primenili su alatku za obradu drveta kao alat za tetovažu, koja je bila napravljena od kostiju životinja. Dolaskom Evropljana oko 1700 g., Maori su počeli da koriste i metal za izradu alatki za tetoviranje, što im je omogućilo da ovaj postupak još više usavrše.

Moderno tetoviranje

Danas, tetovaža nastaje injektovanjem boje u kožu. Injektovanje se radi iglom (iglama) koje su zalemljene na držač igala. Igle se krecu gore-dole nekoliko stotina puta u minutu i prodiru u kožu oko 1-1,5 mm. Ono što se vidi kada pogledate tetovažu jeste u stvari boja koja je ostala u koži posle tetoviranja. Boja nije u epidermisu, sto je povrsinski sloj kože koji mi vidimo i koji se menja konstantno, već se nalazi na vrhu dermisa i vidi se kroz epidermis.

Celije dermisa su neverovatno stabilne, tako da će tetovaža trajati celog vaseg zivota, pri cemu moze vrlo malo da izbledi ili da se razlije.

Mašina za tetoviranje

Osnovni princip rada električne mašine za tetoviranje je taj da igla ide gore-dole, kao kod mašine za šivenje, unoseći boju u vašu kožu tokom tog procesa.

Današnje električne mašine ubadaju kožu frekvencijom od 50-3000 puta u minutu. Sterilne igle su nakačene na masinu i umočene u boju. Pritiskom na pedalu, igle  počinju da se kreću  gore-dole i tako probijaju površinski sloj kože, unoseći nerastvorljivu boju ispod epidermisa.

Tetoviranje

Veći deo procesa tetoviranja fokusiran je na bezbednost, jer bilo koja otvorena rana (kao što je i tetovaža) može potencijalno dovesti do infekcije i prenošenja raznih bolesti.

Prihvatljivi metodi sterilizacije su jedino oni koji se koriste i u bolnicama, a to su sterilizacija u suvom sterilizatoru i sterilizacija autoklavom (parni sterilizator koji na t=121 C i na P=1bar za oko 30 min ubija sve mikroorganizme). Veci deo materijala koji se koristi kod tetoviranja – boja, kapice za boju, rukavice, igle- koriste se samo jednom da bi se izbegla mogućnost kontaminacije materijala. Sav materijal koji se ponovo koristi-držac za igle, tuba, vrhovi-mora biti očišćen u ultrazvučnoj kadici i sterilisan u sterilizatoru pre nove upotrebe.

Druga oprema kao što su brijači i najlonske kese koje se koriste za pokrivanje sprej-flaše i radnih površina, takođe se bacaju  posle upotrebe.

Tattoo majstor mora da uradi sledeće  pre pocetka rada:

–          mora da prekrije sprej-flaše najlonskim omotačem

–          mora da objasni proces sterilizacije klijentu

–          mora da uzme sterilnu opremu za tetoviranje pred klijentom

–          mora da obrije i dezinfikuje mesto koje će biti tetovirano

Kada šablon bude preslikan ili nacrtan na kožu, tetovaža počinje.

Koristeći konfiguraciju igala za liniju tattoo-majstor počinje odozdo na gore i s desna na levo, tj s leva na desno ako je levoruk, kako se šablon ne bi obrisao, koristeći boju za linije.

Linija treba da bude  ravnomerna, i svuda iste debljine. Veoma je bitna dubina uboda igle-ako je mala, boja će ostati samo na pojedinim mestima i linija će biti isprekidana posle oporavka tetovaža, ako je dubina prevelika izazvace preveliku bol i krvarenje.

Kada su konture urađene, tetovaža se očisti specijalnim antiseptickim rastvorom. Ukoliko je potrebno, na nekim mestima linije se podebljaju i onda se prelazi se na senčenje. Za senčenje se koriste razlicite kombinacije igala. Od kvaliteta uradjenih linija i senki mnogo zavisi i kvalitet same tetovaže. Posle senčenja dolazi bojenje. Ovde je veoma bitno da nema praznina izmedju boje, tj. da se celokupna površina kože koja se boji  ravnomerno ispuni bojom.

Na kraju se tetovaža  ponovo očisti, namaže i pokrije sterilnim zavojem-gazom. Pod normalnim okolnostima (bez konzumiranog alkohola, droga…) krvarenja kod tetovaze gotovo i da nema.

Koliko samo tetoviranje traje zavisi od stila tattoo-majstora i od same slike koja se radi.

Neke komplikovanije slike (velika povrsina, veliki broj linija i boja)  rade se i iz nekoliko puta.

Podeli ovo:

Pokrenite komentarisanje

Ostavite odgovor

Vaša mejl adresa neće biti objavljena.


*