Vozovi brzo idu

Biljna apoteka za sve bolesti!

Okupirali smo se umetnošću i sviramo glinom u parku neke neispričane priče.

Da li je pogled dovoljan da nam da odgovor da li je ne ili da? Oguglati na visinu glasa a staviti slatke šapate da nas skrivaju.

Delici sekunde su potebni da se razdvojimo na daleke puteve, jer želimo. Maska vozova koji idu nas otkriva lagano, dok ne presavijemo papir i ne napišemo olovkom: ja volim. Ne umem da se saplićem u mraku ni sama, pa ni s tobom. Daleko od dalekih svetova u dalekim putanjama neistine mojih ćutanja… i lagano ti klizim.

Ma kako je moguće da volim da sam sama?

Dalekim nekim stvarima i dalekim tonovima sreće te oblikujem u snovima, livolim kad sam sama.

Vozovi brzo idu, a ja sam slušala bluz.

Eto, bili smo daleki jedan od drugog, a opet tako blizu, tu negde, baš na početku.

Eto, vozovi brzo idu, a ti si svirao džez…

Podeli ovo:

Biljna apoteka za sve bolesti!

Pokrenite komentarisanje

Ostavite odgovor

Vaša mejl adresa neće biti objavljena.


*